Korpa za kupovinu

Vaša korpa je trenutno prazna. Poručite željene proizvode tako što ćete ih dodati u korpu. Lako je, nema registracije!

Sadnice Šljive

Cena: 200 din.

Cenjeni kupci,

Za predstojeću sezonu sadnje voća 2023/24, za vas smo pripremili sertifikovane sadnice šljive u prvoj klasi kvaliteta po najpristupačnijim maloprodajnim i veleprodajnim cenama. Sadnice šljive iz naše ponude poseduju sertifikate ministarstva poljoprivrede i za njih vam možemo izdati prateću dokumentaciju neophodnu za podnošenje zahteva za subvencije.

Sadnica šljive iz naše ponude možete pogledati na OVOM LINKU.

Šifra proizvoda: 1GHCUD1 Kategorija:

Sve poručene sadnice adekvatno pripremamo za transport i šaljemo BEX kurirskom službom dva puta nedeljno. Više informacija o uslovima i troškovima dostave, molimo vas da pročitate na stranici INFORMACIJE O DOSTAVI.

U koliko želite da nas posetite lično i sami izaberete željene sadnice posetite stranicu KAKO DO NAS. Vidimo se!

Specifikacija proizvoda

U zavisnosti od godišnjeg doba prikazana slika može se blago razlikovati od izgleda proizvoda prilikom isporuke.

Dostupnostod novembra do marta
Klasa sadnicaprva
Starost sadnica2 godine
Cena sadnice200din

Gore navedena cena sadnica je maloprodajna cena, veleprodajna cena zavisi od količine kupljenih sadnica i nju možete dogovoriti sa nama tako što ćete nas kontaktirati pozivom na broj: 063/88-30-180.

Kupci koji sa nama ugovore proizvodnju, pored zagarantovane dostupnosti i kvaliteta, dobijaju i znatno nižu cenu sadnica.



Sadnja Šljive

Sadnja se obično vrši u dobro pripremljeno i usitnjeno zemljište i to od jeseni pa do proleća, odnosno za vreme "mirovanja" biljaka. Pre sadnje neophodno je da se odstrane svi oštećeni delovi korena, a vrh sadnice je potrebno dodatno preseći što će kao rezultat dati buđenje pupoljaka i to neposredno ispod reza, a kasnije će se od istih formirati primarne grane.

Sadnica se sadi u sveže iskopanu jamu, do dubine oko 70 cm, nežno da se ne povredi korenov sistem, a žilice se ravnomerno raspoređuju unutar jame. Na koren se stavlja sloj rastresite zemlje i preko se dodaje 20 kg stajskog đubriva u kombinaciji sa 0,5 kg NPK đubriva formulacije 7:20:30. Nakon toga se dodaje novi sloj zemlje, popunjava se jama i zalije sa najmanje 30 litara vode.

Priprema Zemljišta za Sadnju Šljive

Pripremu zemljišta poželjno je obaviti par meseci pre planirane sadnje, idealno u toku letnjih meseci.

Šljiva voli propusno, lagano i duboko zemljište. Bilo bi poželjno da tlo bude humusno i da se u njemu nalaze dovoljne količine kalijuma i fosfora. Naravno, šljiva može da podnese i zemljišta koja su teža, ali bi svaki ozbiljan uzgajivač ipak trebalo da gleda da svoje zemljište obogati tako što će dodavati stajska đubriva i što će primenjivati agromeliracione mere. Svako ko želi da ima redovan prinos, ali i siguran rod, mora obezbediti pH nivo zemljišta od 6.0 do 7.5. Ukoliko je tlo sa 10 % kreča i više, onda ono neće odgovarati šljivi.

Sadnja Šljive u Jesen

Sadnju voćaka možemo obaviti kada biljke miruju. Preporuka je da to bude od jeseni do ranog proleća. Sadnja počinje u novembru i traje do proleća tj. do kretanja vegetacije. Međutim treba napomenuti da je sadnja moguća i u zimskom periodu ukoliko vremenski uslovi to dozvoljavaju, dnevna temeratura ne sme biti ispod 0°C.

Raznim ispitivanjima stručnjaci su došli do zaključka da je jesenja sadnja bolja od prolećne zbog boljeg ukorenjavanja sadnica koje spremnije dočekaju proleće i novi vegetacioni period. Oko sadnica posađenih u jesen će zemlja bolje da nalegne na korenski sistem, fine žilice će imati bolji kontakt sa zemljom i biti spremne da prehranjuju sadnicu čim krene vegetacija.

Sadnja Šljive u Proleće

Često vremenski uslovi tokom jeseni i zime sprečavaju sadnju, pa se odlučujemo da posadimo sadnice u rano proleće. U poređenju sa jesenjim, ova sadnja ima prednost iz tog razloga što već pripremljeno zemljište postaje rastresitije, mekše i podesnije, jer je preko zime izloženo uticaju mrazeva.

Može se reći da je prolećna sadnja više rizična, jer njeno odlaganje zbog vremenskih uslova dovodi do kretanja vegetacije, što prouzrokuje slabiji porast nakon sadnje i slabiji prijem sadnica. Ukoliko su povoljni vremenski uslovi, prolećna sadnja može da obezbedi dobar prijem i rast voćnih sadnica.

Sadnja Šljive Razmak

Sadnja voćnih sadnica u amaterskim voćnjacima i na okućnicama zahteva veći razmak nego u onim profesionalnim. Tako ćemo obezbediti dovoljno prostora za razvoj stabala, bolju osvetljenost, ventilaciju i formiranje cvetova, odnosno plodova.

Suviše mali razmak između sadnica šljive će na kraju rezultirati zasenjivanjem kako sadnice rastu, a to će na kraju dovesti do smanjenog formiranja cvetova i plodova, slabijeg razvoja biljke i konkurencije među njima za vodu i hranu. Kada je razmak između njih suviše veliki, može se javiti problem sa oprašivanjem.

Razmak treba da bude takav da svako drvo ima dovoljno svetlosti i da se obezbedi slobodna cirkulacija vazduha. To će pomoći da se stabla posle padavina brzo prosuše, posebno da se prosuši krošnja i površina listova. Tako će se sprečiti naseljavanje gljivica koje izazivaju oboljenja i njihov razvoj.

Kada su u pitanju sadnice šljive onda se preporučuje razmak između redova od 4m, a razmak između stabala od 3 m. Međutim, razmak između stabala, odnosno sadnica može biti i 2 m. Kada je gusta sadnja onda se mora češće rezati i moraju se sprovoditi intenzivnije agrotehničke mere.

Sadnja Šljive po Hektaru

Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu površinu izračunava se pomoću obrasca: Površina parcele u kvadratnim metrima, podeljeno sa ( širina između redova puta razmak između sadnica na redu) = ukupan broj potrebnih sadnica sadnica.

U slučaju da se odlučimo za sadnju šljive na parceli od jednog hektara, sa razmakom redova od 4m i razmakom stabala na redu od 3m, biće nam potrebno oko 830 sadnica grubo računano.

izvor: agroklub.rs


Rezidba Šljiva

Da bi imali redovan rod, sadnice šljive neophodno je redovno orezivati. U velikim voćnjacima ona počinje u novembru, a u manjim, obično od februara. Ako se uradi orezivanje, voćka će imati više snage u slučaju pojave niskih temperatura, odnosno, mraza. Ukoliko se tada javi višak grana, to crpi snagu stablu koje mora da je rasporedi onda na više frontova. Optimalan broj grana i pupoljaka omogući će voćki da duže izdrži period niskih temperatura.

Sadnice šljive, kao i ostale koštunjave vrste, ranije počinje sa vegetacijom i zbog toplijih zima zna se desiti da kreće sa listanjem i cvetanjem u drugoj polovini marta. Iz istog razloga, do listanja i cvetanja dolazi već u decembru što, iako je manjeg intenziteta, negativno utiče na rod u narednoj godini, pre svega zbog iscrpljivanja voćaka i slabije pripremljenosti na nagle promene temperatura, praćenih mrazom i snegom.

Piramidalna Rezidba

Što se tiče uzgojnog oblika šljiva najbolje rađa u piramidalnoj formi ili kotlastoj kruni (vaza). Za požegaču je preporučljiva kotlasta kruna jer rađa na krajevima krošnje. U unutrašnjosti treba očistiti grane koje idu ka unutra. Za ostale sorte preporučuje se piramidalna, sa granama pod uglom od 45°, u odnosu na provodnik. Ako grane savijete pod ugao od 90°, nakon nekoliko godina doći će do njihovog sušenja u osnovi i gubljenja značajnijeg roda. I kod piramidalne krošnje neophodno je ostaviti unutrašnjost čistu od vodopija koje će u vegetaciji zasenjivati ostale grane i omogućiti uslove za pojavu bolesti. Sve grane koje idu iz zemlje, iz spavajućih pupoljaka, moraju da se odstrane, jer crpe snagu stabla i smanjuju rod.

Nakon rezidbe obavezno tretirajte stabla smešom bakra i kreča (na 100 litara vode, dovoljan je jedan kilogram ili jedan litar bakarnog preparata, pet kilograma gašenog kreča i jedan kilogram soli, za bolje prijanjanje sredstava) kako bi se uticalo i na slabiji intenzitet napada bolesti i štetočina. Ima i proizvođača koji pre ili posle bakra, tretiraju voćnjak sa 1,5 do dva kilograma sode bikarbone na 1.000 litara vode jer je soda odlično dezinfekciono sredstvo.

izvor: agroklub.rs


Đubrenje Sadnica Šljive

Prva godina - Pri sadnji voćaka dodaje se 40-60 t/ha zrelog stajskog đubriva u brazde s obe strane reda. Čim korovi počnu nicati ručno se okopa deo zemljišta oko voćki koji se ne može obraditi mašinama. Pre ručnog okopavanja, oko sadnica, u prečniku 30-40 cm, rasipa se KAN 27% u količini od 100 g po svakom sadnome mestu. Drugo prihranjivanje voćaka obavlja se početkom juna, na istoj površini i istom vrstom i količinom mineralnog đubriva. Krajem avgusta u međuredove voćnjaka rasipa se 500 kg/ha mineralnog đubriva KAN 27%. Nakon toga sledi oranje, tanjiranje i drljanje međurednog prostora kako bi se mogla obaviti setva uljane repice (za zelenišno đubrenje).

Druga godina - Pre početka vegetacije obavlja se prihrana azotom (150 g KAN 27% po stablu). Međuredni prostor se zaorava kada uljana repica bude u punom cvetanju. Drugo prihranjivanje azotom obavlja se po­četkom maja istom vrstom i količinom đubriva kao i u prvom prihranjivanju.

Treća godina - Prihranjivanje azotom obavlja se mesec dana pre cvetanja šljiva i to traktorskim rasipačem, s 200 kg/ha KAN-a 27%. Drugo prihranjivanje azotom obavlja se takođe mašinom, neposredno posle cvetanja s 200 kg/ha KAN-a 27%. U jesen, posle berbe plodova, aplicira se mineralno đubrivo NPK 5:20:30, s 800 kg/ha.

Četvrta godina - Prvo prihranjivanje azotom obavlja se mesec dana pre cvetanja, a drugo prihranjivanje posle cvetanja i to oba sa 150 kg/ha KAN-a 27%.


Bolesti i Štetočine kod Šljive

Najznačajnije Bolesti kod Šljive

Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež plodova. Ovo je oboljenje Monilia koje se javlja u izuzetno kišnim godinama a u fenofazi cvetanja može uzrokovati velike direktne gubitke u prinosu. U rano proleće može se ostvariti infekcija tek otvorenih cvetova koji su mrke boje i suvi. Preko sasušenih cvetova gljiva dospeva u rodne grančice. Na rodnim grančicama nastaju ugnute eliptične pege a u slučaju prstenaste zaraze grančica dolazi do njihovog sušenja. Infekcija plodova ostvaruje se samo preko mikro ili makro povreda. Inficirano tkivo razmekšava plodove koji postaju gnjecavi i meki, gube vodu, suše se i pretvaraju u mumije. Zaražene i mumificirane plodove obavezno treba ukloniti iz voćnjaka kako nebi širili dalju infekciju a zaštita voćnjaka sprovodi se primenom fungicida. Obavezan je tretman pred otvaranje cvetova, a drugi tretman 5-7 dana posle prvog,u periodu kada je otvoreno 10-20 % cvetova.

Plamenjača šljive. Plamenjača šljive (lat. Polystigma rubrum) se ispoljava se samo na listu, na kome se obrazuju pege različite veličine koje se međusobno spajaju, a ponekad prekriju celu površinu lista. Pege su u početku žućkaste, kasnije postaju narandžaste i crvenkaste. Voćke slabe, plodovi ostaju sitniji, kiseli i opadaju i upotrebna vrednost kao i kvalitet je nezadovoljavajuć. Kritičan period za zaražavanje je od početka listanja pa dve do tri nedelje posle precvetavanja. Zaštita voćnjaka sprovodi se u fazi precvetavanja.

Šupljikavost lista. Gljiva Clasterosporium carpophilum javlja se na breskvi, kajsiji, nektarini, trešnji i šljivi gde izaziva šupljikavost lista. Bolest pored lista zahvata i mlade grančice i plodove, a zaražene grančice se suše, iz kojih se kasnije razvijaju plodovi slabijeg kvaliteta. Gljiva prezimljuje na kori grana, u rak-ranama i na pupoljcima. U proleće vrši infekciju biljke i ostvaruje zarazu, a da bi se ostvarila infekcija neophodno je dosta vlažnosti.

Monilioza. Monilioza (lat. Monilinia laxa) najveće štete pričinjava na višnji, kajsiji i šljivi (mada se javlja i na breskvi ,nektarini, dunji, a nešto manje na jabuci i krušci) prouzrokujući masovno sušenje cvetova i grančica što dovodi do značajnog smanjenja prinosa kako u godini pojave bolesti tako i kasnije ukoliko se ne preduzmu mere njenog suzbijanja.

Parazit prezimljava u obliku micelija u kori zaraženih grana, grančica i mumificiranim plodovima, a spore u biljku prodiru kroz žig tučka. Prvi simptomi javljaju se na cvetovima koji dobijaju mrku boju a potom se suše i otpadaju. U uslovima povećane vlage na cvetovima se javlja micelija gljive sa reproduktivnim organima. Iz cveta parazit prodire u mladare i grančice, koji bivaju prstenasto zahvaćeni, izazivajući njihovo sušenje. Na voćkama slabe vitalnosti može doći stvaranja višegodišnjih rak rana.

Štetočine

Šljivine ose. Šljivine ose (lat. Hoplocampa flava i Hoplocampa minuta) su rasprostranjene u svim regionima gde se gaji šljiva i imaju po jednu generaciju godišnje. Prezimljavaju u zemlji u stadijumu larve na dubini do 10 cm. Posle dopunske ishrane ženke polažu jaja u čašicu poluotvorenih ili otvorenih cvetova iz kojih se ispile larve koje prodiru u tek formiran plod i hrane se unutrašnjim sadržajem plodića. Oštećeni plodovi opadaju, a odrasle larve napuštaju plodove i u zemlji gde na dubini od 5-10 cm ispredaju kokon i prezimljavaju. Iz tog razloga je obrada zemljišta oko voćaka u jesen veoma važna jer doprinosi smanjenju intenziteta napada ose za narednu godinu.

Šljivin smotavac. Štete čini gusenica šljivin smotavac (lat. Cydia funebrana) koja se ubušuje u plod. Tako napadnut plod opada, a u zrelim plodovima se mogu naći gusenice. Zeleni plodovi koje napada prva generacija šljivinog smotavca, mogu prevremeno dobiti plavu boju.

Prisustvo gusenice u plodu može se prepoznati po smolotočini koja se formira na mestu ubušivanja štetočine i time plod luči smoli kojom zatvara mesto prodora. Prezimljava kao gusenica na skrovitim mestima na granama i deblu voćaka. U proleće nastaju leptiri koji polažu jaja na plodove. Ispiljene gusenice se ubušuju u plod, završavaju razviće za dvadesetak dana, napuštaju plod i pojavljuju se tokom leta. U nekim godinama može se javiti i treća generacija.

Šljivin smotavac. Šljivin smotavac (lat. Grapholita funebrana) predstavlja jednu od najznačajnijih štetočina šljive. Najštetniji stadijum je larva, koja nanosi ogromne štete u uslovima prenamnoženosti. Leptiri prve generacije polažu jaja u mlade plodove posle precvetavanja, i to kada plodovi dostignu veličini koštice trešnje. Mlada larva po napuštanju jajnog horiona "luta" po plodu, a zatim se ubušuje u njegovu unutašnjost. Napadnuti plod prestaje da raste, dobija ljubičastu boju i opada dok su larve u njemu još male. Na mestu ubušenja javlja se kapljica smole. Larve često oštećuju i košticu u mladom plodu, a rupe oko koštice pune svojim izmetom.

Let leptira druge generacije počinje sredinom jula, jaja polaže u plodove u zrenju, dok su plodovi i dalje zeleni, ali na one plodove koji su dostigli maksimalnu krupnoću. Ispilele larve se ubušuju u plod i hrane se mesom ploda, kada završe svoj razvoj napuštaju oštećene plodove koji otpadaju na zemlju ili ostaju na stablu. Ima tri generacije godišnje.

izvor:agrotop svg


Prinos Šljive po Hektaru

Današnja savremena tehnologija u proizvodnji šljiva omogućava relativno brzo dostizanje punog rodnog prinosa, redovnost i dobar kvalitet. Ipak i pri korišćenju savremene tehnologije neophodno je posedovati određena znanja, koja se pre svega tiču prilagođavanja tehnologije uzgoja određenoj sorti.

Na primjer, sorta “Čačanska rodna” ostvaruje brz i dobar prinos kada je zasađena po sistemu guste sadnje, ali je masa ploda veoma mala, dok je masa ploda kod sorte “Stenlej” i kod “Čačanske lepotice” najveća, ali je kod ovde prinos šljive manji.

Na prinos šljive po hektaru znatno utiču klimatski uslovi kao što su mrazno proleće i sušna leta. Iz tih razloga teško je precizno izaći sa brojkama ali tvrdi se da se prinosi kreću od 25 tona po hektaru u najboljim slučajevima pa do 10 tona po hektaru tokom lošijih godina.

Šljiva Prinos po Stablu

Miroljub Vujanović iz Leskovca sa rodbinom i kumovima obrađuje 7,1 ha pod šljivom sorte Stenlej. Površina od 1,7 hektara pod ovim rentabilnim voćem je već 9 godina, dok se na 5,4 hektara prostire voćnjak star 3 godine.

Vujanović je ubrao preko 110.000 kg šljive prve klase. Prinos po voćki bio je 14.6 kg po stablu u trećoj godini, kod nekih stabala i preko 20 kg, dok je u devetoj godini ubrano i 120 kg šljive po stablu, navodi portal dnevnikjuga.rs.


Šljive za Rakiju

Jedna od najtraženijih rakija je naravno šljivovica odnosno prepečenica od šljive. Šljivovica se može smatrati našim nacionalnim pićem, i iz tog razloga gajenje šljive za rakiju je najčešći razlog gajenja šljive u našoj zemlji.

Najinteresantnije sorte šljive za preradu u rakiju, sa stanovišta kvalieta, jesu požegača i crvena ranka. Sorta stenlej potiče iz SAD i kod nas se gaji dosta. Ona je pogodna za sve vrste prerade i iskorišćavanja. Međutim sama za sebe šljivovica od stenleja nikada ne može da dostigne kvalitet šljivovice od crvene ranke recimo. Stenlej se smatra veoma pogodnom za mešanje u određenom odnosu sa rankom, pri čemu se dobija veoma fina šljivovica. U poslednje vreme sve češće se gaje neke novije sorte šljive za rakiju kao što su čačanska rodna, čačanska lepotica ali i belošljiva kao i ruska dženarika.

Šljiva Požegača

Požegača ( bistrica, madžarka, cepača) sazreva krajem avgusta ili u prvoj polovini septembra i u našoj tradiconalnoj proizvodnji je dokazala svoj kvalitet. Međutim danas su zasadi ove sorte drastično smanjeni, a sadnice je gotovo nemoguće naći. Glavni razlog za sve ovo je osetljivost ove sorte na virus šarke.

Crvena Ranka

Sa crvenom rankom situacija je malo bolja kada je reč o njenoj zastupljenosti. Pojavili su se entuzijasti, kojima je stalo do očuvanja ove sorte, pa se tako ova sorta danas može pronaći u okolini Gledića. Reč je o autohtonoj sorti. Vrlo povoljna karatkteristika ove sorte je njena otpornost na sve bolesti šljiva. Cveta par dana pre Požegače, a zbog činjenice da ima sterilan polen, potrebna joj je u zasadima i druga sorta koja će da služi kao oprašivač (Čačanska rodna ili Stenlej) . I ova sorta daje nešto sitnije plodove, ali je to ne sprečava da bude u samom vrhu po količini rakije koja se dobije destilacijom, među šljivama. Orezivanje stabala ove sorte nije potrebno.

Čačanska Rodna

Čačanska rodna je sorta nastala ukrštanjem Stenlejke i Požegače. Sorta je koja daje dobru rodnost pa je potrebna jača reizdba. Cveta u istom periodu kad i Crvena ranka, a reč je o samooplodnoj sorti. Osteljiva je dosta prema virusu plamenjače, dok je prema virusu šarke srednje osetljiva. Plodovi su znatno krupniji od Crvene ranke i Požegače.

Čačanska Lepotica

Čačanska lepotica je takođe sorta u čijem je nastajanju učestovovala Požegača,a pored nje i sorta Vngenhajmova. Cveta u periodu kad i čačanska rodna. Plodovi kod ove sorte su uglavnom srednje veličine. Tolerantna je na virus šarke dok je na ostale bolesti šljive srednje osetljiva.

Ruska Dženarika

Ruska džanarika je sorta šljiva koja je veoma cenjena, budući da je to šljiva koja se ne prska, a odlikuje se velikom rodnošću. Ko je zainteresovan za organsku proizvodnju šljiva, džanarika šljiva treba da bude njegov izbor. Ova sorta šljiva je veoma otporna, lako se održava, a isplativost je solidna. Latinski naziv za džanariku je Prunus cerasifera, a na engleskom govornom području je poznata kao Cherry plum. Zbog svoje visoke koncentracije voćnog šećera izuzetno je cenjena kod proizvođača rakije.

Belošljiva

Raste kao žbun ili manje drvo, visine do 6 m. Sklona je formiranju korenovih izdanaka. Plod je sitan, okruglastog ili ovalnog oblika, zlatnožute boje, prekrivene beličastim pepeljkom. Kod nekih tipova meso se odvaja od koštice, a kod drugih se ne odvaja. Belošljiva nije probirač zemljišta. Bolje podnosi teška i vlažna zemljišta u odnosu na kajsiju, breskvu i džanariku. Otporna je na mraz i sušu. Osetljiva je na virus šarke šljive. Razmnožava se semenom ili korenovim izdancima.


Koliko se dobije rakije od 1000kg šljiva?

Crvena ranka (crvenjača, šumadinka, darosavka, drenovka) daje plod sa 10 do 14% šećera, ukupnih kiselina oko 0,9%. Prema ovome, od 100 kg šljiva prosečno bi se moglo dobiti oko 13 litara 50% rakije.


Sorte Šljive i Njihove Osobine

Na našem tržištu su u ponudi mnogobrojne sorte šljive, jer je to jedna od omiljenih voćki. Klimatski uslovi za uzgoj sasvim odgovaraju, a nakon dozrevanja plodovi se mogu plasirati sveži ili da se koriste u preradi. Latinski naziv šljive je Prunus domestica. Većina sorti zahteva da u voćnjaku bude još nekih radi boljeg oprašivanja.

Mi vam u nastavku ovog teksta nudimo kratke opise sorti iz naše ponude. Naravno u koliko imate dodatnih pitanja uvek nas možete kontaktirati za više informacija.


 

Šljiva Stenlej

Ova sorta, američkog porekla, po mišljenju mnogih, najbolja je sorta šljiva koja se uzgaja na našim prostorima, a ipak manje je zastupljena u šljivicima, u odnosu na požegaču i naročito čačanske sorte – rodnu, lepoticu, najbolju i ranu.

Plod može dugo da ostane na grani tako da je neki voćari beru u septembru. Samooplodna je sorta, ali je bolje da ima pored sebe još sorti za uspešnije oprašivanje i oplodnju, kao što su rut gešteter, kalifornijska plava, čačanska rodna i lepotica.

Što se tiče otpornosti na bolesti, stenlejka je osetljiva na moniliju, ali nema problema u praksi, ako se na vreme, odnosno u zimu i proleće, koriste bakarni preparati i sredstva na bazi kreča. Nije 100 odsto otporna na šarku šljiva, ali je dobro podnosi, još bolje od čačanske rodne. Uz redovnu zaštitu kontaktnim preparatima, nema mnogo problema ni sa plamenjačom.

Posebnu pažnju treba posvetiti vremenu berbe. Ako se plodovu uberu na vreme i čuvaju u adekavtnim uslovima mogu se čuvati u hladnjačama sve do naredne berbe.

Sadnice šljive stenlej možete poručiti dodavanjem u korpu ili pozivom na broj: 063/88-30-180


 

Ruska Dženarika

Ova sorta šljiva spada u najrodnije sorte šljiva. Ima plodove srednje krupnoće, žute boje, a kada su zreli dobijaju blago crvenu boju. Meso je žuto sa dosta soka i šećera. Ima veliku rodnost i do 100 kg po stablu, pa se zbog tih osobina koristi se za pripremu rakije i kao sirovina u industiji. Otporna je na bolesi i štetočine.

Rano prorodi i svake godine rađa. Dobro podnosi sušu i mrazeve. Rađa podjednako na svim granama i to u grozdovima i pojedinačno.

Sadnice šljive ruska dženarika možete poručiti dodavanjem u korpu ili pozivom na broj: 063/88-30-180


 

Šljiva Crvena Ranka

Šljiva ranka spada u najstarije domaće rakijske sorte, ali i među najbolje i najrodnije sorte rakijskih šljiva.

Šljiva ranka je autentična i autohtona srpska sorta. Kao i još mnogo njih, i ona je nekada rađala na gotovo svakom imanju u Srbiji. Bila je sastavni deo skoro svakog srpskog domaćinstva, okućnice i pejzaža. Proteklih vekova srpska šljiva je imala veliki privredni značaj. Ali, brojne stare srpske sorte šljive su poslednjih decenija potpuno nestale ili se danas bore za opstanak. Iam i onih kojima se više ni ime ne zna, nestale su potpuno nezabeležene. Takva je mogla da bude i sudbina šljive ranke. Srećom, nije.

Šljiva ranka poslednjih godina ponovo privlači pažnju proizvođača, koji smatraju da današnje, “nove” sorte jesu dobre, ali nisu isto što i naše staro blago, poput dobre, rodne ranke. I ona je, kao i te sorte koje više niko ne pamti, rasla čistije i bliže prirodi, bez savremenih zaštita i pomagača. Šljiva ranka je i danas dokaz da je na našem prostoru bilo proizvodnje hrane bez hemikalija, ali ukazuju i na to da je takva proizvodnja moguća i danas.

Šljiva ranka je samobesplodna, a njen cvet nema razvijene prašnike.  U zavisnosti od lokaliteta, sazreva krajem jula ili u prvoj polovini avgusta. Grane ove sorte šljiva su veoma krte i lako se lome pod teretom roda ili pri nekom malo jačem vetru. Kako nije samooprašiva i ima sterilan polen, šljivi ranki su potrebni oprašivači, pa se ne može gajiti u jednosortnim zasadima. Bez oprašivača (10 % od ukupnog broja stabala) zasadi crvene ranke ostaju nerodni. I zasadi sorti čačanska rodna i stenlej koji se nalaze u blizini mogu poslužiti kao oprašivači jer se period cvetanja podudara sa crvenom rankom.

Sadnice šljive ranke možete poručiti dodavanjem u korpu ili pozivom na broj: 063/88-30-180


 

Čačanska Lepotica

Šljiva Čačanska Lepotica, nstala je 1961. godine, ukrštanjem vangenhajmove i Požegače. Prorodila je pete godine posle hibridizacije. Priznata je za novu sortu 1975. godine. Sazreva krajem jula-početkom avgusta. Srednje je bujna. Polen ima dobru klijavost, delimično je samoplodna. Prorodi rano, a rađa dobro i redovno. Plod je krupan (31-42 g) jajast, tamnoplave boje sa traženim pepeljkom i vrlo privlačne spoljašnosti. Meso je zelenožuto, vrlo čvrsto, sočno, aromatično i vrlo prijatnog slatkognakiselog ukusa. Koštica se odvaja od mesa.

Čačanska lepotica se preporučuje za gajenje kao stona sorta zbog pogodnog vremena sazrevanja, dobro rodnosti, krupnog i vrlo kvalitetnog ploda, dobre transportabilnosti i relativne otpornosti prema bolestima. Smatra se za najbolju stonu šljivu u svojoj epohi sazrevanja.

Sadnice šljive čačanska lepotica možete poručiti dodavanjem u korpu ili pozivom na broj: 063/88-30-180


 

Čačanska Rodna

Nastala je ukrštanjem sorti Stenlej (Stanley) i Požegača. Hibridizacija je sprovedena 1961. godine. Za sortu je priznata 1975. godine. Selekcionari su dr Staniša A. Paunović, dr Milisav Gavrilović i dr Petar Mišić.

Plod je sitan do srednje krupan (26,4 g, može dostići i preko 40 g), jajastog oblika. Dimenzije: visina – 45,0 mm, širina – 37,0 mm i debljina – 36,5 mm. Pokožica je tanka, čvrsta, plava, sa obilnim pepeljkom, a na stablima sa obilnim rodom, crvenkasto plava. Meso je čvrsto, žuto, vrlo sočno, slatko-nakiselo, aromatično.

Sazreva krajem avgusta i početkom septembra, nekoliko dana pre Požegače. Plodovi dobro podnose transport. Veoma je rodna sorta, pogodna za sušenje, preradu i svežu potrošnju.

Sadnice šljive čačanska rodna možete poručiti dodavanjem u korpu ili pozivom na broj: 063/88-30-180


 

Grose Felicija

Grose Felicija je novija sorta kod nas. Poreklom je iz Italije. Izuzetno je krupnog ploda ( do 150 grama). Grose Felicija je odlična kao konzumna šljiva a moze da se koristi i za pripremu rakije. Sazreva polovinom Septembra. Postiže veoma visoku cenu. Veoma je privlačnog izgleda. Nešto je osetljivija na moniliju ploda, ali uz redovnu zaštitu nema nikakvih problema. Prednosti ove šljive su visoka rodnost, visoka cena i velika otoprnost na prolećne mrazeve.
Sadnice šljive grose felicija možete poručiti dodavanjem u korpu ili pozivom na broj: 063/88-30-180


 

Čačanska Najbolja

Šljiva čačanska Najbolja stvorena je ukrštanjem sorti Vangenhajmova (Wangenheims Frühzwetsche) i Požegača. Hibridizacija je sprovedena 1961. godine, za sortu je priznata 1975. godine. Selekcionari su dr Staniša A. Paunović, dr Milisav Gavrilović i dr Petar Mišić.

Stablo je bujno do vrlo bujno na sejancu dženarike. Krošnja je relativno retka, piramidalna, velikog potencijala rodnosti. Rodno drvo je pravilno raspoređeno duž tanjih i debljih grana. Rađa uglavnom na majskim kiticama i jednogodišnjim grančicama. plod je cilindričnog oblika, vrlo je krupan i može dostići i 90 – 100 g. Sazreva 3-5 dana pre Stenleja, krajem druge i početkom treće dekade avgusta. Vrlo je transportabilna. Dugo se održava na grani, a može se brati i pre pune zrelosti, jer rano dobija plavu boju.

Sadnice šljive čačanska najbolja možete poručiti dodavanjem u korpu ili pozivom na broj: 063/88-30-180


 

Šljiva Nada

Sorta Nada je nastala hibridizacijom sorti Stenlej (Stanley) i Skolduš (Scoldus). Autori su dr Dobrivoje Ogašanović, dr Svetlana A. Paunović i dr Slobodan Milenković. Za novu sortu je priznata 2012. godine.

Stablo Nade je slabije bujnosti sa dobrom arhitekturom i otvorenim uglovima grananja. Krošnja je srednje gustine. Obzirom na bujnost pogodna je za zasade sa manjim razmakom sadnje. Cvetanje je pozno. Samooplodnjom se ostvaruje 13% finalno zametnutih plodova. Rano prorodi i obilne je rodnosti. Sorta je tolerantna prema virusu šarke šljive (Plum pox virus), a ispoljava blagu osetljivost na prouzrokovače plamenjače i trulež plodova.

Plodovi su srednje krupni do krupni (40−50 g), eliptičnog su oblike, tamno plave boje koju prekriva obilni pepeljak. Plodovi su atraktivnog izgleda, ukusni i dobrog kvaliteta. Mezokarp je žute boje, umereno čvrst, sočan i aromatičan. Koštica je srednje krupnoće (17 g) i potpuno se odvaja od mezokarpa. Plodovi sadrže u proseku 16,50% rastvorljivih suvih materija. Sadržaj ukupnih šećera je 11,70%, invertnih šećera 8,35%, saharoze 3,18% i 0,5% ukupnih kiselina. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju i preradu.

Plodovi ove sorte u našim ekološkim uslovima sazrevaju sredinom avgusta.

Obzirom na kvalitet plodova i ostale karakteristike, očekuje se da će ova sorta u narednom periodu pronaći i zauzeti značajno mesto u sortimentu šljive u Srbiji.

Sadnice šljive nada možete poručiti dodavanjem u korpu ili pozivom na broj: 063/88-30-180


 

Kožara

Odomacena sorta, smatra se da je poreklom iz Francuske. Pocetkom 20. veka bila je jedna od vodecih sorti našeg podrucja, a danas se još može pronaci u našim zasadima i na pijacama. Sazreva krajem septembra, pocetkom oktobra. Ovo je veom cenjena sorta posebne arome i ukusa.

Ima krupan plod, okruglasto-pljosnatog oblika, sa izraženom rdastom, hrapavom pokožicom. Meso ploda je zelenkasto belo, topljivo, socno, osvežavajuce, vinsko kiselog ukusa. Plod je otporan na vecinu biljnih bolesti i može da se uzgaja bez zaštite. Plodovi se u obicnim uslovima mogu cuvati do januara. Stablo veoma sporo raste, ali je snažno, dugovecno u povoljnim uslovima i može da dostigne veliku visinu sa ogromnom krošnjom.

Ova sorta pogodna je za organsku proizvodnju.

Sadnice jabuke kožara možete poručiti dodavanjem u korpu ili pozivom na broj: 063/88-30-180


 

Crvenolisna Šljiva

Crvenolisna šljiva je dekorativno drvo zbog svoje crvene boje lista. Već krajem marta meseca javljaju se cvetovi ružičaste boje. Tokom maja javljaju se i plodovi prečnika 2 cm. Drvo dostiže visinu 7-8 m. Krošnja je pravilna i gusta širine do 5 m. Ne voli ekstremno suvo, a ni ekstremno vlažno tlo. Ne treba je orezivati. Otporna na mraz i na niske temperature.
Sadnice crvenolisne šljive možete poručiti dodavanjem u korpu ili pozivom na broj: 063/88-30-180